Lepenski Vir i Đerdap: 6 razloga za posetu
Odlikuje ga neverovatni sjaj u kome uživa 10 nacija. Na njemu su četiri prestonice, od izvorišta u Nemačkoj pa do prostranih ravnica i Golubačke tvrđave, predvorja Đerdapa. Tu se nalazi jedno od najdivnijih mesta na planeti za koje ljudi govore da su sile voda probile bedeme Karpata. Strateški izuzetno važna i životno neprocjenjiva, reka je duga 2.850 kilometara.
Posmatranjem prirodnih lepota ne možete odoleti njihovom čudu i lepoti. One skrivaju uspomene na prošlost, od osvita civilizacije pa sve do danas. Sva ta magija se skriva u njenim prirodnim silama i lepotama.
Zašto posetiti Lepenski Vir i Đerdapsku klisuru?
1. Dunavska gvozdena kapija je najveća klisura u Evropi.
Imamo vrlo interesantan prirodni fenomen kod nas poznat kao Đerdap. Ime proizlazi iz persijske reči Girdap, koja prevedena na srpski jezik ima značenje - uzburkano mesto, vir na reci. Danas je to granica između Srbije i Rumunije.
Dunav se proteže od Golubačkog grada, kroz šest ili sedam kilometara širine, do planinskih masiva u Kazanu, tamo gde se njegov protok širi i do stotinu metara. On teče kroz zakrivljene kanjone i isprekidane klisure sve do utvrđenja Diana kod Kladova. Okružen bujnim rastinjem i gustim šumama, brdima i planinama, obasjan je starim obredima. Obećanje laskave budućnosti skriveno je u njemu - nedostižan, ali miran; milosrdan ali surov; zanosan i strašan. Prelep!
Đerdap je deo nacionalnog parka i prostire se na oko 63.800 hektara. U julu 2020., UNESKO je područje Đerdapske klisure i njenog zaleđa proglasilo geoparkom, što ga čini prvim geoparkom u Srbiji.
2. Lepenski Vir je najstarija naseobina na tlu drevne Srbije.
Postoje mnoga mišljenja oko toga kada je započeta priča našeg domaćina. Nesuglasica se vrti oko godina... po zvaničnom sajtu to je bilo 6.500 p.n.e., ali neki izvori tvrde da je datum ipak 8.000 godina pre nove ere. Bez obzira na to, smatra se da je to prva kolevka Evrope.
Lepenci su se isticali po svojoj pameti. Zbog toga, izabrali su savršeno mesto za naseobinu, samo stotinak metara nizvodno od muzeja. U okolini je bila reka sa mnogo ribe i vir koji je sam stvarao strujanje vode, kao i strme litice. Konstruisali su domove i pripremali hranu samo uz pomoć prirodnih alata. Njihovi domovi su bili postavljeni ka istoku da bi mogli da dobiju toplinu prvog jutarnjeg sunca. Prema analizi kostiju oni su imali visok stepen zdravlja, što je vezano za ribu koja je zauzimala oko 70% njihove ishrane. Iz mezolita gde su lovili, ribarili i sakupljali, prešli su u neolit gde su se bavili stočarstvom i ratarstvom.
HE Đerdap je izgrađen nakon opsežnih istraživanja arheološkog lokaliteta Lepenski Vir. U Centru za posetioce ovog mesta možete videti maketu, neolit i mezolit predmete, kopije monumentalnih skulptura i predmeta koji su izrađeni u to vrijeme, rekonstruisane načine sahranjivanja i hologramsku rekonstrukciju nekadašnjih kuća.
3. Zato što je Donji Milanovac grad s neobičnom istorijom.
Putujući ka tom divnom, živopisnom mestašcu možete se odmoriti u domu Kapetana Miše smeštenom na oko 170 metara nadmorske visine gde pogled puca na Donjomilanovačku kotlinu. Tu možete da posmatrate zbirku skulptura napravljenih od drveta i kamena, da obiđete muzej vina i da isprobate vlaška jela.
Grad je proživeo mnoga preseljenja. Prvo sa obale na ostrvo Poreč krajem XVII veka pred najezdom Turaka, a potom se tridesetih godina XIX veka vratio na kopno usled čestih poplava, da bi bio prozvan Milanovac prema prvencu kneza Miloša, Milanu. Knez Miloš Obrenović je zatim naredio izgradnju jednog od prvih naselja koje je bilo izgrađeno prema regulacionom planu urađenom od strane vojvode porečkog Stefana Stefanovića Tenka. Na današnjem mestu se nalazi od 70-tih godina prošlog veka kada je počela i gradnja HE Đerdap."Donji" je postao tri decenije kasnije kada se pod Rudnikom pojavio Gornji Milanovac.
U Donjem Milanovcu postoji i Centar za posetioce Nacionalnog parka Đerdap. Tu su predstavljene brojne biološke i kulturno-istorijske vrednosti iz tog područja. Brojni eksponati su uz pomoć Prirodnjačkog muzeja iz Beograda pripremljeni tako da budu atraktivni i interesantni za sve posetioce.
4. Jer u Kazanu se Srbija i Rumunija poljubiše
U Malom Kazanu, Dunav je najuži i najdublji, čak do 70 metara, prema nekim izvorima, do 90 metara. Zatim sledi Veliki Kazan, koji je dvostruko veći. U ovim uskim tesnacima sve je vrilo od vrtloga i brzaka, kao u nekom kazanu,pa su zbog toga i dobili ta imena.
Srbija i Rumunija se pažljivo igraju okolo, ali Dunav je ljubomoran, ne da da se spoje. Hiljadu godina u čarobnom plesu neuspešne romanse medenog meseca. Veliki Štrbac pruža najromantičniji pogled sa planine Miroč, s više od 770 metara nadmorske visine. Potrebno je pedesetak minuta hodanja da bi se to postiglo, ali vredi.
5. Trajanova tabla
„Trajanov Dunavski put” završava se kod Trajanove table, do koje se može stići samo brodićem. "Put je napravljen usecanjem planinskih litica i podupiranjem gredama", odaje nam tekst sa table, posvećen samom caru Trajanu. Radi izgradnje hidroelektrane Đerdap, taj put je potopljen, a tabla se nalazi na 20 metra više od prvobitne pozicije.
6. Vrhunski smuđ
Prolazimo kroz HE Đerdap. Velika, impozantna brana. Pre Kladova, postoji utvrđenje Diana, izgrađeno za vreme cara Trajana i nekad je predstavljalo privredni centar sa pristaništem. Uzbuđeni smo zbog mogućnosti da probamo lokalnu hranu, a međtani preporučuju restoran hotela Aquastar Danube, na obali. Ima lep pogled na gradsku plažu a Dunav je miran i čist. Izbor je veoma širok ali ipak se odlučujemo za ribu, „smuđ“ na žaru i kotleti soma. Sve je cenom prihvatljivo i spremljeno je ukusno.
Ako planirate posetu Kladovu, sutrašnji dan može biti isto tako zabavan. Nalazi se samo nekoliko kilometara nizvodno od sela Kostola i tu su ostaci Trajanovog mosta, koji je duži od kilometar i smatran je najdužim na svetu skoro hiljadu godina. Tu su i ostatci rimskog utvrđenja Pontes, koje je izgrađeno da bi štitilo most.
Jedan dan nije dovoljan da se istraži sve što Đerdap nudi. Tu je mnogo stvari za videti i otkriti, pa se mora naći novi izgovor za još jedan put u društvu Dunava. Iako nam nije bilo po volji, morali smo da sednemo u auto te da napustimo Gvozdenu kapiju Dunava dok se tama svijala oko nas.